3M3 | Jelena Mitrović: Sferno ogledalo

21. novembar - 5. decembar 2016.

 

 

Instalacija je projektovana sa ciljem da osvetli jednu od prostornih pozicija koje se nalaze u »mrtvom uglu« svakog mogućeg mišljenja arhitekture — između »prozora« i »izloga« gde je mogućnost istovremeno zajedničkog i unutrašnjeg osećanja prostora zatvorena u igri udvajanja njegove predstave na refleksivnoj i transparentnoj površini stakla.

 

Živimo u vremenu kad nam se prostor predstavlja kao »forma odnosa pozicioniranja«, ali, kako piše Fuko, uprkos čitavoj mreži znanja koja nam daje mogućnosti da ga odredimo ili formalizujemo savremeni prostor još uvek nije lišen aure. Našom percepcijom vladaju suprotnosti koje se institucije i prakse arhitekture nisu odvažile da promene, kontrasti između javnog i privatnog prostora, porodičnog i društvenog, korisnog i zabavnog, radnog i rekreativnog, itd. koji su i dalje kontrolisani nekim oblikom prećutnog posvećivanja. Pomeranje granice nikad nije uzajamno — ono uvek pripada unutrašnjem prostoru.

 

Može li arhitektura da čini suprotno, da umesto granice osvetli prazninu i da tako deluje protiv jezgra percepcije pre nego što se konstituiše subjekt? Fuko tumači da prostor u kome živimo nije puka šupljina u kojoj se mogu locirati lica i stvari već ansambl odnosa određenih pozicijama nesvodljivim jednim na druge, pozicijama koje se međusobno apsolutno ne superponiraju.

 

Nalazimo se u razdoblju istovremenosti, jukstapozicija, vremenu »bliskog i dalekog«, vremenu »jednog do drugog«, vremenu »raštrkanog«. Živimo u trenutku kada svet doživljava nešto što je manje nalik veličanstvenom životu koji će se razviti u vremenu, a više mreži koja spaja tačke i tka svoju kožu. Možda možemo reći da se mnogi od ideoloških konflikta koji pobuđuju današnje polemike odvija između predanih potomaka vremena i neustrašivih stanovnika prostora. Strukturalizam, ili bar sve ono što se objedinjuje pod tim imenom, donekle uopštenim, predstavlja napor za uspostavljanjem, među elementima koji su distribuirani tokom vremena, skup odnosa koji čini da se oni pojavljuju jedni kraj drugih, jedni nasuprot drugih, jedni kroz druge, odnosno, čini da se oni javljaju u nekom vidu konfiguracije. I ovo zbilja ne rezultuje poricanjem vremena; pre je određeni način baratanja sa onim što se zove vreme i onim što se zove istorija- Mišel Fuko, Drukčiji prostori, 1967.[1]

 

[1] Tekst predavanja u okviru Architectural Studies Circle koje je Fuko održao 14. maja 1967. — objavljen prvi put u Architecture, Mouvement, Continuite 5, oktobra 1984.

1/3

1/13

        Kolektiv arhitekata, Drinčićeva 20, Beograd, Srbija

  • Facebook - Black Circle
  • Instagram - Black Circle