Kolektiv arhitekata, Karadjordjeva 53, Beograd, Srbija

  • Facebook - Black Circle
  • Instagram - Black Circle

Belgrade brutalism I film i arhitektura- Brutalizam na filmu

4-8.maj, 2016 Jugoslovenska Kinoteka

 

 

 

 

 

 

 

 

U skorašnjem otvorenom razgovoru o brutalističkoj arhitekturi i načinu na koji je možemo definisati, arhitekta Aleksandar Stjepanović brutalizam je opisao kao iskrenost. Iskrenost u arhitektonskom izrazu ne razlikuje se mnogo od one iskrenosti na koju mislimo u svakodnevnom govoru. U ovom kontekstu, arhitekta je govorio pre svega o iskrenosti prema materijalu, gde je beton (koji se gotovo automatski vezuje za brutalizam) došao tek nakon ove odluke, kao spontan, logičan izbor. Beton ne može pobeći od iskrenosti – njegov volumen je kontrolisan oplatom; ali još važnije, njegova površina, lice koje pokazuje spoljašnjosti, uvek je odraz druge površine: one koja ga okružuje. Na početku je to tekstura oplate, kasnije je to pesak iz vazduha, vetar, vreme.Tokom celog svog veka, čak i dok više nije u tečnom stanju, beton ostaje masa za modelovanje. To, međutim, znači i da on vremenom ne postaje lepši, već naprotiv, da stari, jer ni jedna zgrada nije otporna na propadanje. Beton raste i stari, onako kako raste bilo koje živo biće, onako kako stari društveni sistem.

Brutalistička arhitektura ne sakriva svoj beton, već ga, naprotiv, postavlja u prvi plan. Beton potamni na kiši, posvetli na suncu – kao što je u istom pomenutom razgovoru primetio arhitekta Bojan Kovačević. Beton živi.

 

Možda baš iz tog razloga brutalistička arhitektura tako često učestvuje u filmovima druge polovine dvadesetog veka. Ona ne nosi klasičnu lepotu barokne, gotičke, ili neoklasične arhitekture, ali i isto tako nema higijeničarsku isključivost moderne. Više nego scenografija u filmu, brutalizam je odraz socijalnih prilika u društvu. 

 

Brutalistička arhitektura tumačila je različite uloge u filmu kroz vreme. Bila je nosilac utopijske nade i optimizma u jugoslovenskim filmovima s kraja sedamdesetih godina, sa istom ubedljivošću s kojom je postala deo destruktivne slike beogradske omladine s kraja veka, koja odrasta na betonu, u bloku. U posleratnoj atmosferi evropskih filmova, brutalistička i njoj srodna arhitektura jednako se vezuje za futurizam i za distopiju. Bilo da je samo prikazana kao slika, ili upotrebljena kao prostor, za koji se često vezuju ključni događaji u scenariju, upravo je arhitektura određivala karakter budućnosti kako je vidi naučna fantastika, ili kako je vidi kritička misao, zabrinuta za uniformnost koju donosi prefabrikacija.

 

Brutalistička arhitektura je, možda više nego bilo koja druga, rasla i menjala se zajedno sa generacijama koje su je stvarale, koje su u njoj živele ili i dalje žive. Od totalitarizma i komunizma do raspada ideologije, između straha od budućnosti i vere u nju - brutalizam prati generacije korak po korak, skupljajući sve spoljne i unutrašnje uticaje, kao boje koje kad se pomešaju postaju siva. Što nas dovodi još jednom do betona, čija hromatski siva nijansa postoji samo tu i nigde više, zbog čega beton jednostavno ne trpi farbu. Sa tom istom iskrenošću koju ima beton, filmovi u sklopu programa Beogradski Brutalizam direktno otvaraju pitanja, čisto, bez farbe – kao beton brut: pitanja sadašnjosti, prošlosti, a najviše budućnosti, pitanja straha i nasilja, osećaja pripadnosti i otuđenosti, i tanke granice između utopije i distopije.

 

U okviru pratećeg programa Brutalizma u Beogradu, u Jugoslovenskoj Kinoteci (Kosovska 11) biće puštana selekcija filmova, od 4. do 8. maja 2016:

 

SREDA, 4. MAJ:

19:00 ALFAVIL (FR/IT 1965), 99’
Alphaville, une étrange aventure de Lemmy Caution
Ul. Edi Konstantine (Eddie Constantine), Ana Karina (Anna Karina)
r. Žan-Lik Godar (Jean-Luc Goddard)

21:00 APSOLUTNIH 100 (SRJ 2001), 93′
Ul. Vuk Kostić, Srđan Todorović
R. Srdan Golubović


ČETVRTAK, 5. MAJ:

19:00 BRAZIL (VB 1985), 132′
Brazil
Ul. Džonatan Prajs (Jonathan Pryce), Bob Hoskins (Bob Hoskins)
R. Teri Gilijam (Terry Gilliam)

21:00 MRŽNjA (FR 1995), 98’
LA HAINE
Ul. Vensan Kasel (Vincent Cassel), Said Tagmaui (Saïd Taghmaoui)
R. Matju Kasovic (Matthieu Kassovitz)


PETAK, 6. MAJ:

19:00 MOJ UJAK (FR/IT 1958) 117′
Mon oncle
Ul. Žan-Pjer Zola (Jean-Pierre Zola), Adrien Servanti (Adrienne Servantie)
R. Žak Tati (Jacques Tati)

21:00 PAKLENA POMORANDžA (VB/SAD 1971) 136’
A Clockwork Orange
Ul. Malkolm MekDauel (Malcolm McDowell), Majkl Bejts (Michael Bates)
r. Stenli Kjubrik (Stanley Kubrick)


SUBOTA, 7. MAJ:

19:00 FARENHAJT 451 (VB 1966) 112′
Fahrenheit 451
Ul. Džuli Kristi (Julie Christie), Oskar Verner (Oscar Werner)
r. Fransoa Trifo (François Truffaut)

21:00 SEDAM I PO (SR 2006) 106′
Ul. Nikola Đuričko, Boris Milivojević
R. Miroslav Momčilović


NEDELJA, 8. MAJ:

19:00 METROPOLIS (NEM 1927) 85’
Metropolis
Ul. Brigite Helm (Brigitte Helm), Alfred Abel (Alfred Abel)
r. Fric Lang (Fritz Lang)

21:00 THX 1138 (SAD 1971) 86′
THX 1138
Ul. Robert Duval (Robert Duvall), Donald Plezens (Donald Pleasance)
r. Džordž Lukas (George Lucas).